back to top

A Man Called Otto (2022) – Recenzija

A Man Called Otto je američka ekranizacija svetskog bestselera

A Man Called Otto je američka ekranizacija svetskog bestselera Čovek zvani Ove iz 2012. godine Fredrika Bakmana koji je tri godine kasnije u Švedskoj dobio svoju prvu filmsku adaptaciju En man som heter Ove. Ovaj film potpisuju Mark Forster kao režiser i Dejvid Megi kao scenarista, a naslovnu ulogu je dobio dvostruki Oskarovac Tom Henks, glumac koji je sasvim dovoljan razlog da pogledam film u kome glumi.

Henks tumači lika iz naslova filma, mrzovoljnog čoveka koji je odustao od života nakon gubitka supruge i ima cilj da ga što pre okonča. Oto ima čvrste principe, strogu rutinu i veoma kratak fitilj, pa nije baš omiljen ni među svojim komšijama – ljudi ga smatraju ogorčenim prgavcem, dok je Oto mišljenja da su svi oko njega kompletni idioti. Njegov usamljeni i isplanirani život potresa pojava novih komšija, porodice koju čini brbljivi bračni par i njihove dve ćerke. Ono što sledi je dirljiva priča o malo verovatnom prijateljstvu koje će preokrenuti Otov svet.

a man called otto (2022) - recenzija

Oto je usamljeni čovek koji živi usamljenim životom rutine i izolacije, a veliki deo detalja pozadinske priče ovog lika se čuva kao misterija. Neki od vas će ih znati jer su pročitali Bakmanov roman, neki jer ste pogledali švedsku ekranizaciju, dok će neki morati da otkrije njegovu prošlost bez poznavanja nijednog dela izvornog materijala. Ono što mogu potvrditi je da scenarista nije previše menjao original, što je za svaku pohvalu.

Početak filma nam predstavlja Otovu svakodnevnicu – oblači se, stavlja u džep određeni novčić i šeta zatvorenim kvartom kuća tražeći bilo kakvu vrstu prekršaja u vezi sa parkiranjem ili reciklažom, sve dok mu nepromišljeni ili veseli postupak nekog komšije ne pokrene živce. Ovog konretnog dana kreće na posao kao što je to činio decenijama, da bi ga dočekala grupa kolega koji mu prave oproštajnu proslavu nakon poluprinudnog penzionisanja. Oto više nema šta da radi sa svojim životom i odlučuje da ga okonča.

U gvožđari kupuje konopac i ulazi u raspravu sa mladim i nespremnim zaposlenima. Korišćenje konopca prekidaju nove komšije koji ne umeju da parkiraju paralelno i gaze travnjak – Oto je previše tvrdoglava osoba da bi dozvolio da nešto poput njegove planirane smrti stane na put tome da se pobrine da ljudi poštuju pravila. Ovu scenu treba prihvatiti kao šalu, što je teško ako se uzme u obzir da se bavi nečim tako teškim kao što je samoubistvo, ali autori obezbeđuju dovoljnu udaljenost od te ozbiljnosti da bi sve bilo prijatno (barem meni).

a man called otto (2022) - recenzija

Prava priča leži u tome kako nove komšije počinju da menjaju način na koji Oto gleda na sopstveni život i na svoj potencijal da se poveže sa drugim ljudima. Ovo drugo je posebno težak zadatak za osobu koja gotovo ceo život gubi prijatelje zbog sitnih nesuglasica (u flešbeku vidimo kako tiho prekida prijateljstvo zbog marki automobila) i stvara neprijatelje zbog svog tvrdokornog stava o pravilima. Konkretnu promenu pokreće Marisol, trudna majka dve ćerke i supruga „bespomoćnog“ muža koja ne zna ništa o Otu, osim da pomaže njenoj porodici, iako je retko kada oduševljen zbog toga. – (A Man Called Otto)

To je jedna strana ove priče – Oto počinje da se ponovo povezuje sa svojim komšijama i odbacuje svoju čvrstu i razdražljivu spoljašnjost. Ovo je delimično očekivan, ali sasvim prijatan rezultat, uprkos tome što se sve nalazi na uznemirujućoj podlozi Otovih samoubilačkih osećanja. Dopala mi se glumica koja predstavlja Marisol jer je uzbudljivo, ali asertivno prisustvo u ulozi koja sugeriše da njen lik nije samo lek za Otovo loše raspoloženje. – (A Man Called Otto)

Druga strana priče objašnjava kako je Oto stigao na ovo mesto. Rana sreća njegove mladosti, radosno udvaranje i brak sa njegovom ženom uskoro prelaze u tragediju koja od Ota pravi ljutog čoveka, a kasnije i ožalošćenog udovca. Sve ovo ima više specifičnosti, ali ti flešbekovi, kao i Otova sve veća spremnost da se otvori prema Marisol i da joj predoči sve detalje rade posao koji bi trebalo da rade, a to je da pokrenu emociju i da ostave utisak feel-good filma. – (A Man Called Otto)

a man called otto (2022) - recenzija

Tom Henks koristi grub glas i mrzovoljno držanje kako bi predstavio čoveka sa potajno velikim i ne tako tajno slomljenim srcem. Deluje kao da je ovo vrsta izvedbe koju ovakav glumac može da izvede uz malo truda, ali bih pre rekao da je ovo dokaz prepoznatljive karakteristike velikog glumca da transformacija izgleda bez napora. – (A Man Called Otto)

Henks je ovde prilično dobar, prirodno zabavan i smešno šarmantan čak i kada je njegov lik prgav. Njegov Oto je ispunjen pravim osećajem očaja koji pokreće ovog čoveka, a njegova promena bi u rukama manje kvalitetnog glumca delovala isforsirano, neverovatno ili oba. Svaki segment predstavljanja Otovog lika zahteva određenu vrstu veštine, ali Henks sve to demonstrira sa naizgled relativnom lakoćom. – (A Man Called Otto)

A Man Called Otto je američka ekranizacija svetskog bestselera Čovek zvani Ove u kojoj iskreni optimizam, fina doza crnog humora i Henksova izvedba osiguravaju da film postigne upravo ono što su autori i zacrtali. – (A Man Called Otto)

Drugi upravo čitaju

After Yang (2021)

After Yang (2021) recenzija filma After Yang je kombinacija sajberpanka i umetničke drame koju potpisuje Kogonada, američki umetnik koji se proslavio svojim video esejima u kojima analizira sadržaj, formu, estetiku i strukturu filmskog i televizijskog sadržaja. Ovo je...

Bacurau (2019)

Bacurau je film nastao u brazilsko-francuskoj ko-produkciji, a sam naslov označava portugalski izraz za noćnu pticu leganj. Osvojio je nagradu žirija na festivalu u Kanu, a širu distribuciju je prekiula pandemija kovida. Distributer Kino-Lorber je sklopio dogovor...

American Fiction (2023)

American Fiction je kombinacija drame i komedije koju potpisuje Kord Džeferson u svom dugometražnom rediteljskom debiju. Svoj scenario je zasnovao na romanu Erasure Persivala Evereta iz 2001. godine i prati romanopisca-profesora koji je frustiran stereotipnim crnačkim knjigama...