Spider-Man: Into the Spider-Verse (2018) – uvod
Spider-Man: Into the Spider-Verse je animirani superherojski film koji prati Majlsa Moralesa, stripskog naslednika originalnog (ultimate) Spajdermena nastalog 2011. godine. Scenario sadrži story arc Spider-Verse objavljenu 2014-2015 godine koja sadrži gotovo svaku varijantu Spajdermena koja se pojavila u stripovima i drugim medijima tokom više od pedeset godina postojanja ovog superjunaka, kao i segmente drugih strip izdanja koji uključuju smrt originalnog Spajdermena i debitantsko pojavljivanje njegovog naslednika Majlsa.
Autori su kombinovali kompjutersku animaciju sa tradicionalnim ručno crtanim tehnikama, a za taj posao su angažovali 140 animatora. Premijerno prikazan je prvog decembra 2018. godine, a u bioskopsku distribuciju je pušten dve nedelje kasnije posredstvom kompanije Sony Pictures. Osvojio je Oskara za najbolji animirani film, prvi koji nije u produkciji Disney/Pixar još od filma Rango (2011), kao i Baftu i Zlatni Globus.
Majls je sasvim običan dečak iz porodice mešovitih rasa u Bruklinu, voli uličnu umetnost i prolazi kroz uobičajene pubertetske problematike i sukobe sa svojim roditeljima. Zaplet nastaje kada ga u podzemnom tunelu u kome je pravio mural ujede radioaktivni pauk iz druge dimenzije. Darovan nezamislivim moćima sličnim originalnom Spajdermenu, Majls shvata da mu je život postao još komplikovaniji tako što je postao deo međudimenzionalnog sukoba.
Negativac Kingpin pokušava da otvori portal u drugi univerzum kako bi spasio svoju nedavno preminulu ženu i sina, a Majls je bio svedok tragedije koja je potresla grad. Majls nema drugog izbora osim da savlada svoje nove sposobnosti i da se pridruži drugim junacima iz raznih paralelnih univerzuma koji dele njegove posebne talente kako bi spasao svoj univerzum od Kingpina.
U protekle dve decenije videli smo tri različite inkarnacije Spajdermena u filmovima, a ovde dobijamo još šest-sedam, ako računate verziju koja je u suštini animirani lik kojeg vidimo u Rejmijevoj trilogiji. Svi smo već polako zasićeni superherojskim projektima, ali ovde dobijamo film koji se na neki način slaže sa time, pruža nam podlogu da se tome smejemo i daje nam prilično dobar superherojski i odličan animirani film.
Trik priče je prilično uobičajen u svetu stripova – postoji više univerzuma u kojima postoje različite varijacije istog heroja. To je lak način za autore stripova da se poigraju sa vizijom lika, a da pritom ne izazivaju masovno negodovanje obožavatelja. Zato nije bila velika stvar što se Spajdermen koji nam se dopao u prvoj trilogiji filmova pretvorio u potpuno drugačiju verziju sebe (sa rezultatima koji nisu bili ni približno uspešni).
U filmovima se to zove reboot, dok u stripovima nema naziv jer je to jednostavno tako – jedan Piter Parker može da postoji na stranicama jednog stripa, dok drugi Piter Parker ima avanture na drugim stranicama drugog stripa. Ako je to tačno, zašto ne bi postojala i svinja iz crtanog filma po imenu Piter Porker, tajni identitet superheroja Spider Ham? U svetu ili univerzumu ili nizu koegzistirajućih univerzuma kao što je ovaj u ovom filmu, skoro sve je moguće.
Autori uzimaju ovu ideju o neograničenim mogućnostima i koriste je do maksimuma. U uvodu dobijamo herojskog Spajdermena koji je spasao Njujork više puta nego što može da izbroji tokom dugačke montaže poznatih i novih scenografija – sve dok je nastavio svoj svakodnevni posao kao slobodni fotograf i oženio se Meri Džejn.
Dobijamo i sredovečnog Pitera B. Parkera koji je nekada bio heroj kao Spajdermen iz tog drugog univerzuma, ali je pustio da mu slava dođe do glave i da se fizički opusti. On je razveden, usamljen i u nadi da će se jednog dana možda vratiti u formu. Kako priča napreduje, upoznajemo crno-belog Spajdermena (Nikolas Kejdž), Gven Stejsi koja je Spider Woman, zatim Spider Woman u anime stilu, kao i pomenutog Spider Ham – svi oni postoje u različitim univerzumima gde je svako od njih heroj.
Rekao bih da centralna šala filma postoji unutar i među njima – sve je u tom osećaju preopterećenosti superherojima, pri čemu svaki od njih dobija uvodnu montažu, a toj montaži prethodi obećanje da sve to gledamo „poslednji put“. Ideja da imamo toliko superheroja istog tipa je dosledno smešna i autori su iskreno angažovani u realizaciji mogućnosti da zajedno imaju više verzija istog superheroja u jednom filmu.
Postoji pravi osećaj vizuelne energije jer svaka verzija superheroja ima određeni izgled i stil koji ili dopunjuje ili je u suprotnosti sa izgledom sveta filma koji je sam po sebi prebogat izvor vizuelne inspiracije. Samo u tako vizuelno inventivnom filmu kao što je ovaj se filmski stvaraoci mogu izvući sa projektom koji izgleda kao strip koji je oživeo, od finih detalja štampe do mehurića sa zvučnim efektima koji povremeno iskaču, a da to ne izgleda kao neki jeftin trik.
Štaviše, svi ovi heroji i njihove origin priče imaju jednu zajedničku stvar – svako može biti heroj, ili uopšteno ili kao varijanta Spajdermena (naravno, sve dok tu osobu ugrize radioaktivni pauk). Sve ove origin priče su podređene priči Majlsa Moralesa koji mora da preuzme ogrtač Spajdermena u svom univerzumu, uz malu pomoć svojih novih prijatelja.
Što se zapleta tiče to su uglavnom uobičajene stvari, ali su autori dovoljno svesni da znaju da su se tipične/rutinske origin priče odvijale svojim tokom u filmovima poput ovog, pa nam pružaju superherojski film koji je sve osim rutine. Mišljenja sam da je ovo jedno živopisno i avanturističko iskustvo koje uspešno hvata osećaj kada se kao čitalac izgubite u svetu stripa, a kombinacija staromodne grafike i modernih CGI efekata prilično efikasno spaja animirano i gotovo stvarno.
Spider-Man: Into the Spider-Verse je odličan animirani film sa origin pričom naslednika originalnog Spajdermena, inventivnom animacijom i obiljem superherojske akcije – film koji uči da smo svi jedinstveni i da je upravo to ono što nas čini sjajnim.
moja konačna ocena: 9/10
