Triangle of Sadness je satirična crna komedija
Triangle of Sadness je satirična crna komedija nastala u međunarodnoj ko-produkciji koju potpisuje švedski autor Ruben Ostlund u svom debitantskom radu na engleskom jeziku. Film je osvojio Zlatnu palmu na festivalu u Kanu i time je Ostlund postao deveti filmaš koji je to priznanje dobio dva puta (prvi put je dobio za film The Square pre pet godina). Film je u bioskopsku distribuciju pušten 28. septembra prvo u Francuskoj, a tokom oktobra i u ostalim zemljama.
Film je podeljen na tri segmenta u kojima pratimo modele i instagram influensere Karla (Haris Dikinson) i Jaju (nedavno preminula Čarlbi Din) koji se kreću svetom visoke mode dok istražuju granice svoje veze. Zaplet nastaje kada dobiju besplatno luksuzno krstarenje po grčkoj obali sa superbogatim gostima među kojima su ruski oligarh Dimitri (genijalni Zlatko Burić) i britanski trgovci oružjem, dok je kapetan broda alkoholičar koji povremeno citira Marksa (Vudi Harelson). U početku sve deluje bajno i sjajno, ali organizovanje „kapetanske večere“ usred oluje čini da ostatak putovanja bude daleko od idealnog…
Moj prvi zaključak tokom gledanja filma je da scenario poseduje izuzetnu fleksibilnost – ne samo u smislu narativa u kome naglašena komedija o specifičnom odnosu dvoje mladih ljudi prelazi do široke satire o klasnim razlikama koje idu ka neizbežnoj katastrofi i konačno do sloma novonastalog minijaturnog društva, već i u načinu na koji autor uključuje toliko različitih i naizgled nespojivih tipova humora. Definitivno je Ostlundova posvećenost započinjanju šale i njenog konačnog dovođenja do logički apsurdnog kraja za svaku pohvalu.
Karla upoznajemo na audiciji za reklamnu kampanju koju dokumentuje filmska ekipa koja se potpuno ili delimično ruga njihovoj profesiji – ispituje ih kako se osećaju što ih industrija ne plaća isto kao ženske modele ili koliko je posao zaista zahtevan ako sve što treba da urade je da se smeše ili budu mrzovoljni. Njegova devojka Jaja je uspešan model i očigledno zarađuje više novca od Karla, što dovodi do neprijatne scene u restoranu jer je Jaja totalno ignorisala račun koji je doneo kelner.
Ovo je samo jedna postavka i jedan par likova za ono što dolazi u Ostlundovom scenariju. Na početku gledamo kako se njihova veza privremeno ruši i dobija novi život uz obećanje iskrenosti, a autor ovom paru pruža razvoj i vreme kako bi ispričali nešto slično samostalnoj priči usred njegove veće priče pune šarenih likova i ideja. Jedna od njih je svakako ideja o rodnim ulogama u smislu društvenih očekivanja koju pratimo u prvom segmentu, ali i kasnije kada Ostlund naglo promeni stvari.
Segment na jahti u suštini predstavlja seriju scena u kojima posmatramo ekscentrične goste, njihove čudne pritužbe (recimo kako su nepostojeća jedra prljava), sugestije i naređenja, kao i dinamiku različitih klasa na jahti. Ispod palube su članovi servisnog osoblja predvođeni nepokolebljivo ljubaznom i entuzijastičnom Paulom koji udovoljavaju svakom hiru putnika, čak i kada su zahtevi u suprotnosti sa samom idejom služenja. Ispod tog osoblja su članovi ekipe za čišćenje na koje svi gledaju sa visine (ukoliko primete njihovo postojanje), a među njima je Abigejl koja će uskoro biti neočekivano važna.
Vrhunac priče je kada se kapetan broda, priznati socijalista čija se pijana apatija smiri samo kada može da se raspravlja sa ruskim oligarhom, napokon smisli da održi večeru koja se poklapa sa žestokom olujom koja ljulja jahtu. Ako morska bolest nije dovoljna, tu je upozorenje osoblja iz kuhinje da bi zahtevani odlazak na grupno plivanje mogao dovesti do kvarenje osetljivih jela od morskih plodova. – (Triangle of Sadness)
Visokoumni politički i klasni humor u ovim scenama sugerišu neku vrstu zagušljive komedije ponašanja u kojoj se naši likovi, na kraju krajeva, trude da zadrže svoje pravo lice i neku vrstu dostojanstva, sve dok kombinacija morske bolesti i trovanje hranom ne savlada većinu njih. – (Triangle of Sadness)
Treći segment je rezervisan za klasne brige i razlike koje su podignute na ekstremniji, ali rudimentirani nivo onoga što čini dobro ili barem funkcionalno društvo. Mišljenja sam da filmu fali malo oštrine, naročito kada se uporedi sa Ostlundovim prethodnim filmom koji je predstavljao inovativnu satiru moderne umetnosti i modernog društva u celini. – (Triangle of Sadness)
Ovde je svoje ideje koje izazivaju razmišljanje zadržao u zabavnom iskustvu i činjenica je da ovde ima mnogo toga što može da se dopadne gledaocima, ali bi oštriji i fokusiraniji pristup na mene ostavio bolji utisak. – (Triangle of Sadness)
Triangle of Sadness je ovogodišnji pobednik festivala u Kanu, satirična crna komedija koja je dosledna u svojoj posvećenosti apsurdu i oštrom prikazu ružnoće savremene nejednakosti. – (Triangle of Sadness)
