Spencer je fiktivna istorijska drama
Spencer je fiktivna istorijska drama u režiji Pabla Laraina za koju je scenario napisao Stiven Najt, autor serije Peaky Blinders. Radnja prati izmišljeni prikaz odluke princeze Dajane da prekine brak sa princom Čarslom i da napusti kraljevsku porodicu. Film je premijerno prikazan na festivalu u Veneciji, da bi na bioskopske repertoare stigao petog novembra. Naslov filma se odnosi na devojačko prezime pokojne princeze koja bi ove godine proslavljala 60. rođendan.
Radnja filma je smeštena u decembar 1991. godine kada je brak princeze Dajane (Kristen Stjuart) i princa Čarlsa odavno zahladneo. Uveliko se šuška o aferama i razvodu, a njih dvoje sklapaju prividan mir zarad trodnevne proslave Božića na kraljicinom imanju Sandringem, koje se nalazi u neposrednoj blizini napuštenog imanja Spenserovih. Dajana se tokom proslave oseća kao da je u kućnoj izolaciji što počinje da utiče na njeno mentalno zdravlje i uskoro joj postaje dosta igranja tradicionalnih božićnih igara koje uključuju posetu crkvi, fotografisanje i lov.
Ljudi su fascinirani princezom Dajanom još od njenog bajkovitog uspona od devojke iz naroda do princeze Engleske. Njena životna priča je delovala kao san, postala je supruga čoveka koji je u redu da postane sledeći kralj, ali su njena stvarna iskustva bila daleko od sna. Autori se u ovom filmu skoncentrišu upravo na ta iskustva ispunjena hipotetičkim noćima neizvesnosti i žaljenja, pa u njemu nema javnih nastupa, filantropskih radova i svega onoga po čemu je princeza iz naroda postala slavna.
Za Dajanu je kraljevska porodica manje-više uznapredovala do totalne irelevantnosti, osim za živote i brakove njenih sinova koji su i sami bili željni da napuste tradiciju. Tokom malo više od dva sata pratimo vidno uznemirenu i nesrećnu Dajanu koja pokušava da se snađe tokom proslave, sumnjajući da joj svi iz muževljeve porodice žele loše, odnosno da u njoj vide samo potencijalnu nevolju. Ona luta hodnicima i imanjem ispunjena ogorčenošću i halucinacijama, daje čudne izjave osoblju i zamišlja duh Ane Bolen, čuvene engleske kraljice iz 16. veka.
Ideja ovog filma je da se Dajana predstavi kao ranjena duša koja je dovedena do autodestruktivnog ponašanja, koja izbegava tradicionalne obaveze i koja kanališe svoju bol na način da postaje neka vrsta buntovnika u lažnom svetu kraljevske porodice. Dajana se plaši da ljudi veruju da je poludela, a film nas sa svojim paranoičnim raspoloženjem i narativom koji upravo to potencira ne odvraća od te ideje, naprotiv. Scena za scenom nam predstavlja Dajanine muke i razočaranja i moram priznati da nisam bio siguran da li je sve ovo, koliko god vešto realizovano, zaista vredno filma. – (Spencer)
Larainovi dugi snimci, krupni kadrovi i nepovezana montaža nas smeštaju u Dajanin skučeni i uznemirujući način razmišljanja u kojima muzika Džonija Grinvuda dodatno naglašava da za nju raskošan dvorac predstavlja hladan zatvor. Što se tiče Kristen Stjuart u glavnoj ulozi, ona ne tumači toliko princezu Dajanu iako prilično liče, koliko nam predstavlja protagonistkinju pogođenu strahom u skoro horor priči koja je postala njen život. Iako nisam previše oduševljen njenom izvedbom, činjenica je da ona najsvetlija tačka ovog filma. – (Spencer)
Spencer je poetična istorijska drama koja nam nudi melodramatičnu viziju princeze Dajane kojoj su raskoš i protokoli predstavljali zatvor, ali nam ne pomaže da je sa sigurnošću razumemo. – (Spencer)