Clerks III Recenzija
Pre skoro trideset godina Kevin Smit je svetu predstavio Clerks, definiciju nezavisnog i teškom mukom realizovanog filma koji je pobrao simpatije gledalaca i odlične ocene kritičara i koji je lansirao filmsku karijeru svog autora. 2006. godine je stigao njegov nastavak Clerks II koji nije prošao najslavnije, a sada nam Smit predstavlja Clerks III, ukupno deveti film u njegovom „View Askewniverse“ univerzumu. Premijerno je prikazan u Nju Džersiju četvrtog septembra, a prava na distribuciju su pripala kompaniji Lionsgate.
Na kraju drugog filma su Dante (Brajan O’Haloran) i Rendal (Džef Anderson) nakon epizode u restoranu brze hrane otkupili i otvorili prodavnicu u kojoj je bila smeštena gotovo čitava radnja prvog filma. Clerks III poništava to simpatično finale, resetuje čitavu priču i svoje ekscentrične likove vraća na početak. Njihovu monotonu svakodnevnicu u prodavnici prekida Rendalov srčani udar koji shvata da je protraćio svoj život i rešava da uradi nešto veliko – izbor pada na snimanje filma u prodavnici.
Skoro sve u ovom filmu ukazuje unazad, a Dante i Rendal u suštini dva ista muškarca koje smo upoznali 1994. godine. Rade na istom mestu, svađaju se oko tema vezanih za pop kulturu, zatvaraju prodavnicu kako bi igrali hokej na krovu dok se ispred prodavnice formira red iznerviranih kupaca. Njih dvojica su ostarili, ali kroz tri decenije nisu odrasli i nakom prijatnih uvodnih scena postoji izvesna uteha u tome da se ta rutina nastavlja. Scenario daje Danteu i Rendalu nekoliko komplikacija koje im menjaju živote, ali te komplikacije isključivo služe kao način da se vrate tamo odakle su počeli.
Saznajemo da je Beki (Rozario Doson), devojka koju je Dante zaprosio na kraju drugog filma, u međuvremenu poginula u saobraćajnoj nesreći. U godinama koje su usledile, Dante je manje-više odustao od toga da uradi nešto u svom životu, pa je i dalje za pultom male prodavnice u Nju Džerziju u dosadnoj životnoj rutini. Dante i Rendal ne žele da budu tamo gde su u životu, ali su ipak tu, rade šta mogu da im prođe vreme i da se bar malo zabave – razlika je u tome što je za Dantea zabava sada stvar prošlosti.
Što se tiče Rendala, on u prvom delu filma ima skoro fatalan srčani udar koji scenariju daje samoreferentni zaplet. Rendal odlučuje da je vreme da prestane da gleda filmove i da zapravo snimi jedan o svom životu i radu u prodavnici koji će pratiti svakodnevne neobičnosti i čudne podvige koje su doživljavali. Verovatno se može naslutiti kuda ovo vodi – Rendal, Dante i njihova improvizovana filmska ekipa koju čine prijatelji i lokalno stanovništvo snimaju film koji je u suštini isti kao onaj koji je Smit snimio pre skoro 30 godina.
Gledajući ovaj film mi imamo uvid kako je izgledalo snimanje Clerks-a, saznajemo razloge pragmatične i kreativne odluke da se snimi u crnoj beloj tehnici, kao i određene trivijalnosti ili detalje tipa zašto su izlozi bili zatvoreni ili koliko je iznosio budžet filma. Samo snimanje pliva u nostalgiji i ako mislite da je autoru ponestalo ideja za ove likove, kraj filma nas uverava da i on zna da je to slučaj.
Meta aspekti priče zapravo služe većem naglasku na smrtnosti – šta znači suočiti se sa sopstvenom smrću i kako vas to tera da razmislite o tome šta ćete na kraju ostaviti iza sebe. Kevin Smit je nedavno preživeo srčani udar i definitivno nije slučajno što se teme smrtnosti snažno uvlače u sve pore ovog filma. Kao što je uobičajeno nakon bliskog susreta sa smrću, Smit gleda unazad u prošlost u „dobra stara vremena“ i posmatra ih pod drugačijim objektivom, pod nostalgičnim sočivom koji sve to mnogo više ceni. Zbog takvih tema ovaj film nema toliko komedije kao prva dva, ali čak i u mračnim trenucima poseduje duhovite replike.
Clerks III je najsiroviji i najemotivniji film Kevina Smita u kome se filmaš bavi temom smrtnosti dok ne zaboravlja svoje korene u komediji – projekat namenjen ljubiteljima franšize koji trilogiju završava na iznenađujuće zadovoljavajući način.
moja konačna ocena: 7/10
