back to top

Everything Everywhere All at Once (2022) – Recenzija

Everything Everywhere All at Once je odličan film iz 2022. godine.

Everything Everywhere All at Once je bizarna mešavina žanrova koju je najlakše opisati kao kombinaciju absurdističke komedije i akcione drame koju potpisuje autorski tandem The Daniels (Den Kvan i Danijel Šajnert), poznat po urnebesnim kratkim radovima i filmu Swiss Army Man.

Rad na scenariju su krenuli još 2010. godine, a u glavnoj ulozi su prvobitno planirali Džekija Čena. Film je premijerno prikazan na festivalu South by Southwest u Ostinu 11. marta, da bi osmog aprila bio pušten u bioskopsku distribuciju od strane kompanije A24 – pretekao je Uncut Gems i postao film iz ovog studija sa najvećom zaradom u SAD.

Everything Everywhere All at Once recenzija

Radnju je najbolje predstaviti što je moguće uopštenije, kako zbog uzbuđenja koje ponovljena iznenađenja donose, ali i zbog toga što postaje mnogo komplikovana. Evelin (Mišel Jeo), njen suprug Vejmond (Ke Huj Kuan) i njen otac stižu u zgradu poreske uprave sa gomilama priznanica i računa za sastanak sa revizorom (Džejmi li Kertis). U procesu provere Evelin otkriva da postoje paralelni univerzumi i da moćno biće namerava da uništi čitav multiverzum. Ona postaje heroj koji mora usmeriti svoje novootkrivene sposobnosti kako bi se borila protiv bizarnih i zbunjujućih opasnosti multiverzuma dok sudbina sveta visi o koncu.

Jedno je sigurno – tokom gledanja nikada ne znamo šta možemo da očekujemo u ovom filmu, čak i nakon što priča čvrsto utvrdi da se u njemu može dogoditi sve i svašta. Ironija filmova koji se po svaku cenu trude da budu čudni, drugačiji i nepredvidivi je što princip „iznenađenje za iznenađenjem“ postane predvidljiva rutina, ali to nije slučaj sa ovim filmom, naprotiv.

everything everywhere all at once recenzija
Everything Everywhere All at Once recenzija

Everything Everywhere All at Once neprestano iznenađuje, ne samo zbog naizgled beskonačnog stepena mašte prikazanog u radnji koja preskače dimenzije, već i zbog toga koliko spretno filmski duo menja i balansira naizgled različite tonove priče. Ovaj film ima za cilj da vam slomi mozak, a pronalazi način da vam u tom procesu slomi i srce. Sve je realizovano sa takvom veštinom zanata i naracije da se skoro čini kao čudo jer autori izvode sve trikove tako dobro da ceo proces izgleda kao da je realizovan bez ikakvih napora.

U početku sve izgleda normalno, rutinski i pomalo dosadno. Evelin i Vejmond su kineski imigranti koji su u okviru svog američkog sna postali vlasnici perionice veša. Poreska uprava vrši reviziju nedavnih poreskih prijava njihove firme i treba da donese odluku koja će uticati na njihov posao, ali i na njih dvoje. Evelin je zauzeta organizovanjem kineske Nove godine za lokalnu zajednicu, a dodatan pritisak joj stvara otac koji je doleteo iz Kine tim povodom. Njih dvoje su se posvađali pre mnogo godina jer je Evelin pobegla sa Vejmondom za Ameriku.

Kao da sve ovo nije dovoljno, Evelin mora da smisli način kako da svom tradicionalnom ocu objasni da njegova unuka Džoi (Stefani Hsu) ima devojku. Evelin i Džoi imaju problematičan odnos ispunjen tihim razočarenjima i neiskazanim osećanjima. Džoi oseća da nema podršku svoje majke, dok Evelin ima problem da pokaže ili kaže da joj je stalo do svoje ćerke – tipičan primer je scena kada kaže Džoi da je nabacila koji kilogram, iako je istog momenta ostavila utisak razočaranja u samu sebe što nije razmišljala šta da kaže.

everything everywhere all at once recenzija
Everything Everywhere All at Once recenzija

Ako nešto Mišel Jeo savršeno predstavlja onda su upravo ti mali detalji tihog žaljenja i ozlojeđenosti, kao i sveukupni osećaj razočaranja u ono što su ona i njen život postali – zbog svega toga ona sebe vidi kao neuspešnu. Mišel je nesumnjivo međunarodna filmska zvezda i film se pametno igra sa tom činjenicom u jednoj od višestrukih dimenzija priče, ali joj pruža i ulogu koja je zasnovana na tome koliko dubine i koliko slojeva glumica mora da unese u predstavu, mimo fizičkog truda i sposobnosti koje su je učinile poznatom.

U depresivnoj vrsti kosmičke ironije, Evelin je izabrana za neočekivanog heroja jer, uprkos svom potencijalu, nije postigla ništa. Moraće iskoristiti veštine svojih drugih verzija iz alternativnih univerzuma da bi stala na kraj planu zlikovaca. Takva postavka omogućuje autorima da koriste razne vrste šala, počevši od malih trenutaka karakterizacije, preko apsurdnih situacija do alternativne evolucije u kojoj ljudi imaju viršle umesto prstiju. Na taj način i priča postaje vrtlog žanrovske anarhije u kojoj se smenjuju porodična drama, crna komedija, naučna fantastika, nadrealna akcija i film o borilačkim veštinama.

everything everywhere all at once recenzija
Everything Everywhere All at Once recenzija

Ispod zapleta i humora ove međudimenzionalne akcije leži ljudska priča koja odlično balansira između nihilizma (ništa zapravo nije važno) i optimizma pronalaženja nekog smisla u haosu. To znači da osnova svega onoga što gledamo leži u bolnom, filozofskom odrazu onoga što znači biti čovek.

Odlično napisani i odglumljeni likovi su u sukobu sa velikim idejama umotanim u nijansirano razumevanje načina na koji se ophodimo jedni prema drugima. Dopalo mi se kako je glumac koji tumači Vejmonda veoma efektan i upečatljiv u igranju različitih nijansi ljubaznosti, kao i nastup Stefani Hsu koja ni u jednom momentu na licu ne gubi bol koji joj pokreće sopstveni osećaj bezvrednosti.

Everything Everywhere All at Once je vulkanska erupcija kreativnih ideja koja u nekim momentima možda deluje preterano, ali nikada dosadno – nepredvidiva apsurdistička komedija puna kung-fua i egzistencijalizma i stručno kalibrisan, frenetični filmski napad na sva čula. – (Everything Everywhere All at Once)

PREPORUKA

Drugi upravo čitaju

Anton Mezulić: ”Na NEM-u sam predstavio ideju koja bi mogla zainteresirati strane produkcije” (INTERVJU)

Anton Mezulić mladi je zagrebački redatelj zanimljivih dokumentarnih filmova. Njegov film Hipokratovi sinovi uvršten je na top listu najboljih hrvatskih dokumentarnih filmova po izboru Hrvoja Krstičevića, glavnog urednika portala dokumentarni.net. Anton Mezulić je trenutno apsolvent dokumentarne režije na ADU,...

Being the Ricardos (2021) – Recenzija

Being the Ricardos je američki biografski film Being the Ricardos je američki biografski film koji je napisao i režirao Aron Sorkin, nesumnjivo jedan od najboljih scenarista današnjice koji je nagrađen Oskarom za film The Social...

Asteroid City (2023) – Gledalica.ba

Asteroid City radnja filma Asteroid City je kombinacija komedije i drame koju je napisao, režirao i producirao Ves Anderson po priči koju je napisao zajedno sa Romanom Kopolom. Film je premijerno prikazan 23. maja na 76. filmskom festivalu u...