The Holdovers (2023) film
The Holdovers je novi rad Aleksandra Pejna, jednog od mojih omiljenih modernih filmaša i dvostrukog dobitnika Oskara za adaptirani scenario (Sideways i The Descendants).
Ideju za ovaj film je dobio gledajući francuski Merlus iz 1935. godine, a scenario je napisao Dejvid Hemingson.
Film je premijerno prikazan na 50. filmskom festivalu Telurajd u Koloradu 31. avgusta, dok je u bioskope pušten 27. oktobra.
Radnja je smeštena u 1970. godinu i prati profesora Pola Hanama (glumački master class Pola Đamatija), profesora u muškom internatu koji je primoran da preko zimskog raspusta čuva nekoliko dečaka koji ne mogu da odu kući za praznike.
Verovatno smo svi poznavali bar jednog profesora koji izgleda kao da uopšte nema strpljenja ni za učenike ni za kolege.
On je edukator koji je jasno upućen i strastven u vezi sa predmetom koji predaje, ali je u isto vreme do srži ogorčen što svoje znanje i strast ne uspeva da prenese u učionici ispunjenoj iz godine u godinu sve više nezainteresovanom decom.
Dopalo mi što Đamati ne igra ovog lika kao nekog prostačkog arhetipa. On je inteligentan i prilično tužan, a ako ga te osobine vode ka zajedljivom stavu oko svega i svakoga, to je verovatno zato što ne predaje u bilo kojoj školi.
The Holdovers (2023) radnja filma
Predaje u ovom internatu za decu i tinejdžere čijim je roditeljima ili dosta njih ili očekuju da će ova elitna obrazovna ustanova njihovoj privilegovanoj deci dati neku vrstu potvrde te privilegije.
Učenici ga mrze zbog njegove reputacije i ponašanja, a on ih, međutim, ne podnosi iz istih razloga.
Pol je centralna figura scenarija i on je sjajan lik koga igra sjajan glumac koji ovde pokazuje urođen osećaj kako da uravnoteži Polovo loše raspoloženje jednostavnom činjenicom da je on pomalo patetičan.
To se vidi iz nespretnosti prema asistentkinji u školi kada mu donese tanjir božićnih kolačića i ističe da ih je pekla samo za određene, posebne članove ustanove.
Čovek ovako nevino preplavljen takvom pažnjom ne može biti loš i koliko god to jednostavno zvučalo, ta ideja postaje iznenađujuće toplo srce filma koje dirne sa jednakim stepenom iznenađenja.
Drugi ljudi sa kojima je Pol zaglavio u školi su Angus, vrlo dobar učenik u Polovom razredu i Meri, glavna kuvarica škole. Angus deluje kao jedno od te privilegovane dece, a možda bi i bio, ako planovi njegove majke i očuha za tropski odmor tokom praznika išta govore.
Poput Pola, tinejdžer takođe ima loš stav i gorku duhovitost koja to prati, ali što je još važnije i što Pol ne zna, Angus još uvek tuguje zbog smrti svog oca.
Tinejdžer koji prolazi kroz ovo, posebno onaj koji pomaže mlađem učeniku da prebrodi agoniju nostalgije i neprijatnosti mokrenja u krevet, takođe ne može biti loš.
I Meri tuguje – njen sin, bivši učenik škole, ubijen je u Vijetnamu ove godine. Nijedan od izraza saučešća ne može promeniti koliko je ona uništena i koliko je suštinski nepravedno za nju da opslužuje dečake čija privilegija znači da njihovi roditelji verovatno nikada neće morati da brinu da će njihov sin biti u poziciji u kojoj se našao njen.
The Holdovers (2023) recenzija filma
U jednačini dinamike ovih likova Meri služi kao stalni podsetnik da ovi mali međusobni sukobi ne znače ništa u nekom širem smislu.
Saosećajna je prema Angusu jer samo vidi usamljenog klinca bez svoje porodice tokom praznika.
Poštuje Pola jer je on jedan od retkih u školi koji se trudi da razgovara sa njom (afroamerikankom na ovom mestu i u ovo vreme) i aktivno se suprotstavlja ispoljavanju neznanja i otvorenih predrasuda kada su pred njim.
Film jednostavno postoji da bi nam omogućio vreme da upoznamo ove likove na dubljem nivou, da svedočimo kako se ovi odnosi (posebno odnos profesor-učenik) razvijaju sa porastom razumevanja između likova i da gledamo kako glumci koji ih tumače otkrivaju sve nijanse u svojim nastupima.
Koliko god to izgledalo malo verovatno na početku, nama ovi likovi, uprkos i zbog njihovih mana, slabosti i svega onog što ih čini ljudima, sve više prirastaju srcu.
The Holdovers (2023) ocjena filma
Na nekom podsvesnom nivou mnogo pomaže postavka perioda – ne samo zato što ne postoje moderne smetnje koje bi mogle da ometaju materijal, već i kao podsetnik da su jednostavne komedije o složenim likovima, a ne lažne premise i neobične situacije, nekada bili uobičajeni filmski materijal.
Film ima i nekoliko smešnih scena koje sa scenama koje uključuju neku nezgodu ili neočekivanu situaciju otkrivaju sve više i više o tome ko su ovi likovi, ali pravi šok je koliko istinski nežni i razoružavajuće srdačni postaju.
The Holdovers je novi rad Aleksandra Pejna koji se savršeno uklapa u njegovu filmografiju – topla, tiha i spontano smešna meditacija o izuzetnim ljudima koji vode jednostavne živote i pronalaze osećaj za porodicu i brige za drugog.
Moja konačna ocena: 9/10
Preporučujemo da pročitate:
- Oppenheimer (2023)
- Hotel Transylvania 2 (2015)
- Moonage Daydream (2022)
- Collective (2019) – Gledalica.ba
- The Last Dance (2020) – Gledalica.ba
