Women Talking je dramski film
Women Talking je dramski film koji potpisuje Sara Poli. Svoj scenario je bazirala na istoimenom romanu Mirijam Tjus iz 2018. godine inspirisan istinitim događajima koji su se deseli u izolovanoj menonitskoj koloniji Manitoba u Boliviji. Film je premijerno prikazan na festivalu Telurid drugog septembra prošle godine, a u širu distribuciju je pušten 27. januara posredstvom kompanije United Artists Releasing. Nominovan je za Oskara u kategorijama najbolji film i najbolji adaptirani scenario.
Na samom početku filma kroz naraciju saznajemo da je grupa muškaraca u izolovanoj verskoj zajednici drogirala žene i devojke lekovima za smirenje životinja i silovala ih. Dok vođe verske grupe odbacuju optužbe kao fantazije ili delo nekog demonskog prisustva, jedan od napadača je nedavno uhvaćen i dao je imena svojih saučesnika. Nakon što je jedna od žena Saloma (Kler Foj) nasrnula na osumnjičenog ženama je dat ultimatum – imaju dva dana da odluče da li će oprostiti svojim napadačima ili će napustiti zajednicu.
Nakon glasanja opraštanje ne dolazi u obzir, a opcije da li će se boriti protiv muškaraca ili će napustiti zajednicu dobijaju otprilike isti broj glasova. Konačnu odluku će doneti članice tri porodice među kojima su ljuta Saloma, brižna Una (Runi Mara) koja je ostala trudna nakon jednog od napada i ogorčena Mariš (Džesi Bakli). Pošto patrijarhalno rukovodstvo odbija obrazovanje ženskim osobama, školski učitelj Ogast (Ben Višo) dobrovoljno vodi zapisnik sa sastanka. Jedno je sigurno u vezi sa ovim filmom, a to je da je njegov naslov potpuno tačan.
Devojčica koja ima funkciju naratora istovremeno nagoveštava užase koji su se dešavali neodređeni broj godina i sugeriše da će priča žrtava rezultirati barem nekim obećavajućim krajem. Women Talking gotovo isključivo prati prošireni sastanak žena na tavanu ambara i autorka nas smešta pravo u središte ove debate. Film predstavlja diskusiju i argumentaciju o društvu, veri, opraštanju, osveti, prirodi muškaraca i žena. Iznad svega toga je rasprava o tome da li će ove žene ostati i boriti se za kontrolu nad svojom kolektivnom sudbinom ili krenuti u nepoznati svet da pronađu novu sudbinu za sebe.
Nema šta, ovakva ideja je vredna divljenja i ispunjena je obećanjima, posebno imajući u vidu vrhunsku glumačku ekipu koju je autorka okupila za ovu filmsku stominutnu vežbu u promišljenom razgovoru. Glavni problem je što film najvećim delom ne funkcioniše kao drama nego je više način da se otvoreno istraže određene ideje.
Film ima dramske elemente kada ovi likovi dođu do velikog neslaganja oko jedne ili druge teme koja bi mogla imati veoma realan uticaj na njihovu i budućnost drugih. U ostalim situacijama nema neke drame zato što veliki deo ovog razgovora postaje kružni i zato što se toliko pokušaja napetosti čini pomalo neautentičnim. Ne ide u prilog što ulozi na oba kraja sastanka (šta se dogodilo pre njega i šta će se dogoditi posle) nisu dovoljno dobro uspostavljeni da bi se nama neutralnim posmatračima duga rasprava učinila jednako značajnom kao i ovim likovima. – (Women Talking)
Čitava poenta filma je da slušamo ove žene kako raspravljaju šta da rade, da li je određeni postupak u skladu sa njihovim verskim ubeđenjima i ko je zaista kriv za te zločine koji su počinjeni nad njima i drugima. Dobar deo svega ovoga je promišljen, posebno kada Una sugeriše da su na izvestan način i napadači žrtve ovog opresivnog sistema. Međutim, scenario koristi prilike da likovi ponavljaju stvari koje su već ranije izrečene i razgovori uskoro postaju repetitivni. Scenario ne poseduje neka dublja filozofska, socioloska ili teološka pitanja kako bi ostavio utisak realnosti, ali svakako mi je film više kao neka pozorišna predstava nego ekranizacija razgovora pravih ljudi. – (Women Talking)
Bez obzira na sve film je vredan gledanja zbog odličnih glumačkih nastupa koji stvaraju izrazitu i raznoliku kolekciju ličnosti i načina razmišljanja koji pomažu da se nadoknadi kada se scenario zaglavi u sopstvenoj petlji. Naglašavam da se debate i diskusije koje se ovde dešavaju povremeno proširuju na svet izvan granica ove zajednice, ali se priča svodi na brige i opasnosti ovog specifičnog mesta i ovih specifičnih ljudi – taj ograničeni domet priče ometa veliki deo dramskog i intelektualnog potencijala filma. – (Women Talking)
Women Talking kombinuje impresivan glumački ansambl i zastrašujuću priču iz stvarnog života o ženama koje su prinuđene da pomire brutalnu stvarnost sa svojom verom, ali posustaje zbog nedostatka autentičnosti i dramatične energije. – (Women Talking)
