Annette je romantična drama
Annette je romantična drama realizovana kao mjuzikl koju potpisuje francuski umetnički filmaš Leo Karaks, kome je ovo debitantski film na engleskom jeziku. Svako ko voli radove koji nisu namenjeni široj publici je gotovo sigurno pogledao njegov film Holy Motors, subjektivno jedan od najboljih filmova iz prethodne decenije. Za scenario i muziku su bili zaduženi braća Mael iz benda Sparks, a film je imao premijeru na festivalu u Kanu početkom jula.
Radnja ovog mjuzikla je smeštena u današnji Los Anđeles i prati turbulentan brak između stendap komičara bez dlake na jeziku Henrija (Adam Drajver) i svetski poznate operske pevačice En (Merion Kotiljar). Njih dvoje privlače pažnju gde god se pojave, predstavljaju strastven i glamurozan par sa uspešnim karijerama. Rođenje njihove ćerkice Anet, za koju će se ispostaviti da ima poseban dar, se poklapa sa padom u Henrijevoj karijeri, što će zajedno dovesti do toga da njihovi životi budu okrenuti naglavačke.
Kao što sam i očekivao od ovog inventivnog autora, u ovom filmu dobijamo čudan, na momente fantastičan svet slave i slavnih. Taj svet ispunjava muzička melodrama i očigledno namerno lažiranje svega onoga što gledamo u cilju predstavljanja autorovih stavova vezanih za ljubav, strast i slavu. Karaks prilično kvalitetno oblikuje sve ono što gledamo, svako vizuelno predstavljanje određene muzičke deonice poseduje određenu dozu neobičnosti ili ekscentričnosti i očigledno je da je autor imao solidan budžet za svoj rad.
Nema šta, Annette je stilski i vizuelno prilično bogat i odvažan mjuzikl, ali sam mišljenja da je emocionalno, tematski i muzički dosta siromašan i ispod očekivanja. Neinspirativne melodije pokušavaju da prenesu tekstove koji nisu ništa više bogatiji od njih. Gotovo nakon svakog mjuzikla mi je bar jedna pesma ostajala u glavi koju sam pevušio ili preslušavao, dok sam u slučaju filma Hamilton nakon gledanja imao ceo album na plejlisti – u ovim pesmama se ništa ne izdvaja i sve je prilično ravno.
Nažalost, kada se u stranu sklone stilska neobičnost ili eventualna intrigantna pozadina za tumačenje, ni priča nije nešto što ćete pratiti sa oduševljenjem. Paradokslano je što uključuje dosta toga poput osvete, otkrivanja afere, ubistva, eksploatacije dece, ali je i dalje dosadna. Razlog tome je što sve deluje nekako udaljeno, nema onog osećaja da vas zanima šta će se dalje dešavati. Nakon 150 minuta koliko traje sam stekao da sam gledao emocionalnu manipulaciju koja je očigledno šuplja. Glumački par daje zaista sve od sebe, iako su ograničenih vokalnih sposbnosti, i činjenica je da bih ovaj film prekinuo nakon nekog vremena da nema njih dvoje.
Verujem da je autor hteo da ispita kakav je svet slavnih i kako sve iznutra izgleda lažno i očigledno je da film ima dosta simbolike poput drvene Anet koja je marioneta u rukama svojih roditelja. Sve je ovo ambiciozno, što sam i očekivao od ovog autora, postoji lep balans između farse i fantazije, ali je sve isto tako i pretenciozno. Ovaj film nije loš u klasičnom smislu, evidentan trud Adama Drajvera i vizuelni utisak su sasvim dovoljni za prelaznu ocenu, ali ga ne bih preporučio ni ljubiteljima mjuzikla ni poštovaocima umetničkog filma. – (Annette)
Annette veličanstveno realizovana i stilizovana rok opera čiji eksperimentalni pristup ne uspeva da sakrije siromašan tematski i muzički sadržaj – film kome sam se mnogo više divio nego što mi se dopao. – (Annette)