King Richard – Zanimljiva i originalna sportska drama

King Richard je biografska drama u režiji Reinalda Markusa Grina za koju je scenario napisao Zek Bejlin. Protagonista filma je Ričard Vilijams, otac i trener slavnih teniserki Venus i Serene Vilijams koje su ispisale stranice istorije ovog sporta. Film je premijerno prikazan na festivalu Telluride u Koloradu početkom septembra, da bi pre nekoliko dana stigao na bioskopske repertoare i servere striming servisa HBO Max.

Priča prati zanimljivo i jedinstveno putovanje porodice koja je prevazišla sve prepreke i uz pomoć nepokolebljive odlučnosti i bezuslovne vere iznedrila dve legende tenisa. Ričard Vilijams (Vil Smit) je posedovao jasnu viziju, napisan plan i nepopustljivu posvećenost da od svojih ćerki napravi vrhunske teniserke koje će, pre svega, biti obrazovana deca i uzor svima. Vilijamsi su odrasli u Komptonu, okruženi drogom i nasiljem, a zapuštene teniske terene su koristili za svoj svakodnevni rad. Pratimo uspon Venus Vilijams, dok njena mlađa sestra Serena čeka svoj red.

Suprotno mojim očekivanjima da će ovo biti film koji govori o uspehu teniserki, ova priča je ispričana iz perspektive samog Ričarda.

Na prvi pogled, s obzirom da je imao naporne sisteme treniranja ćerki i da je očigledno kontrolisao svaki segment njihovih života, Ričard može proći i kao antagonista – tvrdoglavi egoista koji često ostavlja utisak kao da ga nije previše briga šta njegove ćerke, supruga ili drugi treneri žele od njega ili devojčica koje će uskoro postati zvezde.

Mi kao gledaoci verujemo Ričardovoj iskrenosti i podršci, ali je teško reći da nije brinuo i o sopstvenim interesima.

Međutim, s obzirom da je njegov plan realizovan i da je od ćerki stvorio legende sporta, Ričard je postao heroj i njegove mane se mogu tumačiti kao vrline – njegova tvrdoglavost može biti shvaćena kao neshvaćenost, dok njegova prepotentnost postaje osobina čoveka koji je pre svih drugih znao vrednost svojih ćerki i verovao u njih.

Tu i tamo film naglasi neku njegovu manu ili mu poruči neku kritiku, ali je akcenat stavljen na rezultate njegovog rada koji su zaista impresivni.

Činjenica je, a i scenarista je svestan toga, da na osnovnom nivou pripovedanja Ričard jednostavno ne može da postoji samostalno, potrebni su mu Venus i Serena da bi njegova priča bila važna.

Primarni fokus priče je na njegovom trudu, radu i upornosti, ali najveći deo filma predstavlja trening devojčica i njihovo napredovanje u karijeri. Takođe, Ričard je insistirao da devojčice budu deca umesto da se stresiraju na turnirima juniora, ali mi retko kada vidimo njih dve u nekim aktivnostima van kuće ili teniskog terena, iako film traje gotovo 150 minuta.

Ljubav i posvećenost oca motiv je koji nadahnjuje i inspiriše.

Ono što je nesumnjivo je da je Ričard otac pun ljubavi, toliko da se zapitamo da li količina njegove podrške može biti kontaproduktivna. Vilijamsi su prebrodlili bande u komšiluku, skepticizam profesionalnih trenera i sve one ljude koji su prevrtali očima na prisustvo crne porodice na teniskim turnirima.

Vil Smit je odbacio svoj karakteristični šarm i ne beži od toga da nam predstavi nedostatke svog lika, a samim tim nam daje osećaj autentičnosti ispod Ričardove čvrste, nepokolebljive spoljašnjosti.

King Richard je inspirativna biografska drama prepuna optimizma i upornosti koja slavi čoveka koji je svoje ćerke doveo do ispisivanja stranica teniske istorije – feel-good film kome je najveća mana što su Venus i Serena mnogo zanimljiviji materijal za film od njihovog oca.

moja konačna ocena: 7/10