She Said je biografska drama
She Said je biografska drama koju potpisuju režiserka Marija Šrejder i scenaristkinja Rebeka Lenkievic. Scenario se bazira na istoimenoj knjizi iz 2019. godine koju su napisale istraživačke novinarke Njujork Tajmsa Džodi Kentor i Megan Tui. Film je premijerno prikazan na 60. filmskom festivalu u Njujorku 13. oktobra, a u bioskopsku distribuciju je pušten pet dana kasnije posredstvom kompanije Universal Pictures.
Radnja filma prati tim istraživačkih novinara koji se specijalizovao za rad sa žrtvama seksualnog zlostavljanja na radnom mestu. Džodi (Zoi Kazan) i Megan (Keri Maligen) pažnju privlači izjava glumice Rouz Mekgouen na društvenim mrežama koja optužuje filmskog producenta Harvija Vajnstajna, direktora kompanije Miramax, za zlostavljanje. Njihova istraga potvrđuje brojne slučajeve zataškavanja u filmskoj industriji, a njihova priča je pomogla da se razbiju decenije ćutanja oko teme seksualnih napada u Holivudu.
Nema šta, istinita priča koja se odvija u ovom filmu treba da bude ispričana. Međutim, u formi u kojoj ovaj narativ postoji, već je ispričana toliko puta. Priča slavi rad neustrašivih novinarki koje su značajno pomogle u otkrivanju decenijama dugih zlostavljanja jednog od najmoćnijih ljudi u Holivudu, ali scenaristički pristup nekako drži distancu od žrtava i sistema koji su štitili ovog čoveka – tokom gledanja sam više puta pomislio da bi neka promena klasičnog narativa značajno uticala na kvalitet same priče jer ovako deluje kao neki površni dokumentarac.
Scenario daje glas onima koji su bili zlostavljani i pokušava da secira poslovnu i pravnu mrežu koja je omogućila da ovi zločini traju tako dugo, ali je ova priča više o procesu istrage nego o ličnom bolu ili sistemskoj korupciji koji su u samoj srži stvarnosti. Novinari pružaju plemeniti napor da se pruži glas onima koji ne mogu ili iz bilo kog razloga neće da govore o zločinima i korupciji, u nadi da će ih više ohrabriti da to učine. Međutim, scenario se manje bavi ovim glasovima, a više ljudima koji im daju platformu.
Dve reporterke su uradile „većinu posla“ i napisale su članak koji je objavio vesti o zločinima, započeo zaron u širi skandal i pomogao da se pokrene pokret žena koje su javno govorile o sopstvenim iskustvima uznemiravanja i zlostavljanja na radnom mestu i šire. Ponavljam, ovu priču treba ispričati i zapamtiti, makar zbog toga što društveni napredak ne ide sam od sebe – ljudi pričaju priče koje stvaraju pokrete, a ti pokreti pomažu da se inspirišu stvarne promene. – (She Said)
Međutim, ovde je fokus priče toliko uzak da nemamo osećaj te šire slike. Novinarke u ovom filmu uglavnom postoje kao svedoci i slušaoci bola, traume, neizvesnosti i straha, iako vidimo da Megan postaje sve više ljuta i pokušava da zadrži hladnokrvnost, dok Džodi pokušava da izbalansira posao i porodične obaveze. Glumice donose različite varijante empatije u ove uloge, ali se brzo primeti da njihove junakinje nemaju šta da ispričaju osim onoga što im pričaju drugi – čak iako su usred svega, njih dve su uglavnom pasivne, osim su postavljaju pitanja i čekaju odgovore. – (She Said)
Prava priča ovde dolazi od raznih sporednih likova ili onih sa epizodnim, ali vrednim pojavljivanjima u filmu. Bitne su njihove priče, da li su voljne da ih ispričaju ili se previše plaše potencijalnih posledica da bi to uradile. Među njima se izdvaja lik Lore Meden koja ne želi da ima veze sa istragom, pre svega jer je odavno prešla preko svojih iskustava i znanja o Vajnstajnu, ali se sve to menja sa nekom vrstom pravedničke tvrdoglavosti kada producentovi ljudi pokušaju da joj zaprete. Posebno je upečatljivo i značajno pojavljivanje Ešli Džad koja u filmu predstavlja samu sebe. – (She Said)
She Said je dramatizacija napora istraživačkih novinarki da ozloglašenog seksualnog predatora privedu pravdi i dobro odglumljena počast novinarskom integritetu. – (She Said)
