The Electrical Life of Louis Wain je biografski film
The Electrical Life of Louis Wain je biografski film o britanskom ekcentričnom umetniku Luisu Vejnu u kome režiju potpisuje Vil Šarp koji je na scenariju radio sa Sajmonom Stivensonom. Nakon premijere na filmskom festivalu Telluride u Koloradu film je imao ograničeno bioskopsko prikazivanje kako bi bio u konkurenciji za dodele filmskih nagrada, da bi stigao na servere striming servisa Amazon Prime petog novembra.
Luis Vejn (Benedikt Kamberbač) je karijeru započeo kao obrazovani umetnik koji je zarađivao kao nezavisni ilustrator, a promena u njegovom životu nastaje kada se oženi deset godina starijom Emili (Kler Foj). Taj brak je nepovoljno uticao na njegov plemićki status, a dodatni problemi su nastali jer je nakon smrti oca morao da se brine o majci i pet sestara. Dok mu finansijski nisu cvetale ruže, Emili mu je pomogla da pronađe inspiraciju u mačkama, životanjama koje su definisale njegov rad po kojima je postao popularan.
Narednih trideset godina njegove karijere su zbog opsednutosti mačkama bile veoma plodne i rezultirale su sa više stotina objavljenih crteža godišnje. Njegovi crteži su predstavljali razigrane, a kasnije i psihodelične slike koje su pomogle da se zauvek promeni percepcija ljudi o mačkama kao kućnim ljubimcima. Pored crtanja, čitav svoj život je nastojao da otkrije „električne“ misterije sveta, a njegovo zdravstveno stanje je iz godine u godinu nepovratno propadalo.
Luis Vejn je sebe smatrao neshvaćenim genijem u svakoj oblasti kojom se bavio, a bilo ih je mnogo. Po njemu je elektricitet mistična, natprirodna sila kojom se može manipulisati u svrhu putovanja kroz vreme. Srećom, umesto toj teoriji posvetio se crtanju antropomorfnih mačaka, a ti crteži su pokrenuli kulturnu promenu u kojoj te životinje više nisu bile samo sredstvo za hvatanje miševa. Međutim, koliko god ta činjenica bila tačna, ne može se reći da je i bitna, a samim tim i vredna dugometražnog filma.
Upravo tome je ležao izazov za scenariste – da umetnika, njegove crteže, njegovu karijeru i lične probleme smeste u priču od pravog značaja. S obzirom da je reč o ekscentričnom umetniku za koga sam nedavno čuo dok sam čitao o drugom ekscentričnom umetniku Brajanu Čarnliju, očekivao sam da i ovaj film bude takav – inovativan i drugačiji. Ispostaviće se da forma i ciljevi biografskog rada ne moraju biti različiti zbog toga što je tema ili subjekt ekranizacije jedinstven.
The Electrical Life of Louis Wain je zarobljen rutinskom formom i tipičnom narativnom šemom biografskog rada. Imamo naraciju Olivije Kolman koja nudi sarkazam u objašnjavanju našeg protagoniste koji, uprkos pronalasku slave i trenutnog uspeha, postaje sve sumorniji kako vreme odmiče. Neuspeh za neuspehom, tragedije, neizvesnost, nesposobnost da generiše stalne prihode od svoje umetnosti – čitava priča deluje kao nesreća za nesrećom, a Luis je spas od tuge pronašao u crtanju.
Lik Luisa je uokviren kao tragičan produkt svega onoga što mu se dešava i može se reći da njegova narativna putanja nesumnjivo ide iz lošeg u gore. Samim tim čitav film postaje manje priča o samom čoveku, a više o detaljima iz njegovog života sa akcentom na finansijskom i mentalnom padu. Luis postaje sve više zaglavljen u svetu kakav on zamišlja, a Kamberbač ga tumači sa karakterističnim, nespretnim šarmom – moj utisak je da je ovo još jedan biografski rad u kome glavni glumac čini čitav film boljim. – (The Electrical Life of Louis Wain)
The Electrical Life of Louis Wain je dopadljiv biografski film koji odaje počast svom subjektu, ali nam ne nudi ništa dublje od njegove ekscentrične prirode i tragičnih životnih okolnosti u kojima su nastali crteži mačaka koji su ga proslavili. – (The Electrical Life of Louis Wain)
