The Tragedy of Macbeth (2021)

0
26876

The Tragedy of Macbeth je nova ekranizacija

Magbet je pozorišna tragedija Vilijama Šekspira koja je do sada tridesetak puta adaptirana u film, a poslednju adaptaciju Macbeth smo dobili 2015. godine. The Tragedy of Macbeth je nova ekranizacija koju je napisao i režirao Džoel Koen, stariji od braće Koen. Nakon skoro četrdeset godina zajedničkog rada ovo je prvi film koji je režirao jedan od braće bez učešća dugog. Film je premijerno prikazan na festivalu u Njujorku u septembru, za ograničenu bioskopsku distribuciju je bila zadužena kompanija A24, dok je 14. januara stigao na servere striminig platforme Apple TV+.

Magbet (Denzel Vošington) je škotski vitez i proslavljeni vojskovođa kralja Dankana koji je uz pomoć generala Bankua savladao neprijateljske snage. Nakon bitke nailaze na tri veštice koje, između ostalog, najavljuju da će Magbet postati kralj Škotske. S obzirom da se prva polovina proročanstva ispunila, Magbet pod uticajem ambicije i njegove supruge ledi Magbet (Frensis Mekdormand) odlučuje da preuzme stvari u svoje ruke i da dođe na presto nasilnim putem. Ostatak filma prati neminovne posledice njihovog poduhvata.

Kombinacija rezonantnih tema, proganjajućih slika i nezaboravnih likova čini Magbeta pričom koja uspešno izdržava test vremena, ali se sa svakom novom adaptacijom postavlja pitanje šta ćemo njome zaista dobiti. Ova adaptacija je imala impresivnu premisu jer je okupila Džoela Koena, Denzela Vošingtona i Frensis Mekdormand i što se mene tiče to je bilo i više nego dovoljno da se ovaj film pogleda prvom prilikom. U impresivnoj, šarenoj filmografiji braće Koen ekranizacija klasične priče deluje kao „neobično običan“ poduhvat, pa me je baš zanimala Džoelova vizija ekranizacije ovog dela.

the tragedy of macbeth

Mnoge scenske produkcije i filmske adaptacije pokušavaju da daju neki novi život pričama ili da ponovo zamisle predstave u različitim kontekstima. U ovoj Šekspirovoj pristupačnoj (u smislu zapleta i kratke dužine teksta) i vanvremenskoj (u smislu tema) priči pratimo svet magije, izdaje, sudbine i ubistava. Ciljevi, uspesi i životi likova u jednom trenutku postoje, a u sledećem nestaju, ali magla i atmosfera krajnjeg beznađa ostaju. The Tragedy of Macbeth nas podseća da u ovoj tragediji, rečima i idejama i posle 400 godina još uvek ima puno života.

Ova ekranizacija u smislu estetike dosta podseća na film Orsona Velsa iz 1948. godine jer oba filma poseduju crno-belu fotografiju i oštre linije/uglove koji ostavljaju utisak ekspresionizma. Sve što gledamo je pomalo mračno i sumorno, a različiti prostori i prostorije poseduju puno praznine. Koen spretno osigurava da se svetlo i kamera ponašaju prema glumcima sa potrebnom vidljivošću i jasnoćom scenske predstave i na taj način pronalazi sanjivu sredinu između filma i pozorišta – film deluje kao sablasni san obogaćen Šekspirovim briljantnim rečima.

Očekivano za šekspirijansku produkciju, snaga centralne drame leži u kvalitetnim glumačkim nastupima. Vošington je prepoznatljiv sa manijakalnim, proganjajućim pogledima i izenadnim ispadima i veoma ubedljivo predstavlja transformaciju Magbeta od povučenog i šaputavog čoveka koji okleva da čak i razmisli o ubistvu, u kralja koji veruje da je serija eskalirajućih ubistava jedini način da održi svoju vladavinu. Spomenuću sjajnu scenu sa fantomskim nožem u kome je Magbetov govor u početku definisan tihim glasom, dok skromnog čoveka postepeno obuzimaju misli o moći od koje ga deli samo udarac noža.

the tragedy of macbeth

Mekdormand je podjednako dorasla zadatku ledi Magbet, čija početna kontrola nad umom i voljom svog surpuga postaje nepovratni put ka sveobuhvatnoj krivici. – (The Tragedy of Macbeth)

Međutim, može se reći da je šou ukrala pozorišna veteranka Ketrin Hanter koja je odglumila sve tri veštice i jednog starog čoveka sa sablasnim, jezivim prizvukom. Početne scene prikazuju njenu fizički izobličenu figuru koja izgovara uznemirujuće reči, a samim tim postavlja visoku osnovu za ostatak filma. – (The Tragedy of Macbeth)

The Tragedy of Macbeth je nova umetnička ekranizacija Šekspirove tragedije koja klasičnu priču o ambiciji, ludilu i ubistvu svodi na narativne osnove sa upečatljivom vizuelnom minimalističkom prezentacijom i spektakularnim glumačkim nastupima. – (The Tragedy of Macbeth)

moja konačna ocena: 9/10