All Quiet on the Western Front je nemački antiratni film
All Quiet on the Western Front je nemački antiratni film baziran na istoimenom čuvenom i uticajnom romanu Eriha Marije Remarka iz 1929. godine – bilo je potrebno skoro sto godina da Remarkov roman dobije filmsku adaptaciju u rodnoj zemlji. Kao režiser i ko-scenarista se potpisuje Edvard Berger, a film je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Torontu 12. septembra. Na servere Netflixa je stigao 28. oktobra i najavljeno je da će ovaj film biti nemački kandidat na narednoj 95. dodeli Oskara.
Početak filma je smešten u proleće 1917. godine i prati osamnaestogodišnjeg nemačkog vojnika Pola Baumera (fantastični debitant Feliks Kamerer) koji se sa prijateljima dobrovoljno prijavio da učestvuje u Prvom svetskom ratu. Nakon slanja na zapadni front njihov patriotski žar i nada da će postati heroji koji će umarširati u Pariz se brzo gase kada se suoče sa brutalnom realnošću života na frontu. Pola napušta jedan po jedan drug, neki od njih bivaju ubijeni na ekranu, dok drugi jednostavno nestaju uz eventualnu vest o njihovoj smrti ili možda uspomenu koja podseća da su oni uopšte živeli…
Remarkov roman je postao model za ratne priče koje se ne fokusiraju na strategiju, heroje ili neki osećaj slavnih dana, već na živote običnih ljudi, uništene ideale i sve misli o hrabrosti, divljenju i pobedi prekinute stvarnošću krvavih borbi. Njegov uticaj na naše kolektivno razumevanje rata i žrtava koje je potrebno podneti je neprocenjiv.
Uvod u film nam predstavlja scene koje će postati uobičajene kako se ostatak priče bude odvijao. Mladi nemački vojnik je zabarakadiran u rovovima sa svojim drugovima, a onda stiže naređenje za juriš kroz pustoš i leševe drugih vojnika koji su to učinili pre njega. Naš vojnik hrabro juri kroz metke i eksplozije, ali biva ubijen. Konačno, njegovo telo je pronađeno, a njegovu uniformu će nakon sređivanja zadužiti neko drugi – u ovom slučaju protagonista filma Pol Baumer. U široj slici, uniforma postaje mnogo važnija od čoveka koji ju je nosio jer njegovo ime završava zaboravljeno na gomili pocepanih etiketa ispod nogu regrutnog službenika.
Nemačke vojnike je rat neizbežno smrvio – naređeno im je da drže rovove pod teškom i razornom artiljerijskom vatrom, da prave beskorisne napade preko ničije zemlje i suoče se sa tenkovima, avionima i gasnim napadima sa ograničenim naoružanjem i sa malo znanja o tome kako se odbraniti od novoindustrijalizovanog oblika ratovanja.
Očekivano, film je horor predstava u kojoj nebrojeni vojnici padaju pokošeni mecima iz mitraljeza ili bivaju razneti eksplozijama bombi. Na licima vojnika se vidi konstantan strah jer bi metak ili granata mogli doći iz bilo kog pravca i vremenom se taj strah pretvara u nešto još užasnije – jednostavno prihvatanje nasilne smrti jer je takav kraj neizbežan u ovim beznadežnim okolnostima. Negde dublje je Remarkova poenta da svi ratovi (posebno ovaj u kome je i sam učestvovao) uzimaju nemerljivi danak ljudima koji učestvuju u njima, kao i njihovom osećaju za ljudskost uopšte. – (All Quiet on the Western Front)
Naš protagonista doživljava dosta toga i svedoči brojnim užasima – od besmislenih pokušaja osvajanja nekoliko stotina metara zemlje koja odavno nije ni dobijena ni izgubljena, preko kajanja zbog ubijanja vojnika do toga da vidi druga kako se predaje i bude živ spaljen bacačem plamena. Tu nema ništa herojski ili slavno, samo hladni i okrutni pokušaji da se preživi, kao u sceni kada sa drugim vojnicima puca na francuske vojnike u neprijateljskom rovu dok guta hranu koju je usput uspeo da zgrabi. – (All Quiet on the Western Front)
Osim dešavanja u rovovima pratimo političara (Danijel Brul) koji radi na dogovoru o prekidu vatre sa svojim francuskim kolegama, kao i usamljenog feldmaršala koji se nalazi u raskošnom, sigurnom imanju blizu fronta i koji se žali na mogućnost da se rat bliži kraju. Dešavanja oko prvog lika daju priči element trke protiv vremena, dok je drugi tu da pokuša da predstavi lice apatičnih nemačkih generala. Međutim, ovde je mašinerija rata koja gricka i krcka tela i umove običnih ljudi toliko nadmoćan zlikovac da nijedan čovek ne izgleda ni približno tako grozno. – (All Quiet on the Western Front)
Bergerova adaptacija odiše estetskom blistavošću i snažnim vizuelnim i narativnim prikazom cene rata, posebno u predstavljanju rata kao nekog ekonomskog motora koji se vrti oko dehumanizirajućeg oblika reciklaže. Film radi upravo ono što treba i jezivo je efikasan u prenošenju količine i stepena terora u ovom poglavlju istorije. – (All Quiet on the Western Front)
Dopalo mi se kako se smenjuju mirni trenuci razmišljanja ili dijaloga sa iznenadnim, smrtnosnim ratnim dejstvima u kojima su borbene sekvence impresivno postavljene sa potpunim realizmom uz pratnju jedinstveno zlokobnih muzičkih partitura. – (All Quiet on the Western Front)
All Quiet on the Western Front je nemačka adaptacija čuvene antiratne drame ispunjena užasnim ratnim prizorima i zastrašujućom idejom da je smrt olakšanje u poređenju sa potpunim gubitkom ljudskosti – kao i knjiga po kojoj je snimljen, ovaj film je i pravovremeni i vanvremenski i zadržava snagu svog izvornog materijala fokusirajući se na tragediju i beskorisnost rata. – (All Quiet on the Western Front)
