Babylon je epski dramski film
Babylon je epski dramski film koji potpisuje Demijen Čezel, mladi filmaš koji se pojavio niotkuda i osvojio svet. Njegov debitantski film Whiplash je bio jedan od najboljih u 2014. godini, dok je sa narednim La La Land postao najmlađi dobitnik Oskara za režiju u 33. godini. Nakon biografskog filma First Man posvetio se ličnom projektu u koji je Paramount Pictures upumpao 80 miliona dolara budžeta. Babylon je premijerno prikazan 14. novembra, a u bioskopsku distribuciju je pušten 23. decembra prošle godine.
Početak filma nas smešta u 1926. godinu u dekadentni svet raskošnih zabava ranog Holivuda i pratimo nekoliko likova – Neli Laroj (Margo Robi) je glumica u pokušaju koja napokon dobija svoju priliku, Meni Tores (Dijego Kalva) je meksički imigrant koji sanja da nađe bilo kakav posao na filmskom setu, Džek Konrad (Bred Pit) je prvi glumac Holivuda i želi da ostane releventan, dok je Sidni Palmer (Džovan Adepo) mladi džez trubač kome je stalo samo do muzike. Njihovi životi i karijere će uskoro biti isprepleteni u vrtlogu velikih ambicija, razočarenja i novih tehnologija koje će promeniti sve.
„Filmovi su iluzije stvarnosti koje nam pomažu da pobegnemo od stvarnosti.“ Sa druge strane, njihovo stvaranje i filmski biznis su delovi upravo te surove stvarnosti. To je inherentna kontradikcija ovoj odi magiji filmova i elegiji za one koji imaju nesreću da toliko veruju u tu magiju da se zbog nje upuste u snimanje filmova.
Babylon beleži uspon i pad više likova tokom ere holivudske tranzicije sa nemih na zvučne filmove tokom kasnih dvadesetih i ranih tridesetih godina prošlog veka. U središtu svega je Mani koji u uvodnoj sceni radi kao gofer i ima zadatak da isporuči slona za jednu od brojnih raskalašnih i dekadentnih zabava – u ovom poduhvatu dobijamo vizuelnu potvrdu koliko je prljav i gadan njegov posao uza kulisa, što se lako može odnositi na sve zaposlene u Holivudu.
Na zabavi upoznajemo ostale likove. Ambiciozna Neli je glumica bez posla koja nakon posete sobi sa drogama postaje glavna atrakcija okupljenih. Harizmatičnog Džeka je pre dolaska na zabavu ostavila supruga, pa utehu pronalazi u zagrljaju konobarice na jednom od spratova. Sidni je trubač u bendu koji samo želi da kvalitetno odradi svirku i da pre sledećeg posla malo odrema. Ovaj lik je pomalo zapostavljen i deluje nekako kao naknadna misao jer autoru uglavnom služi kao način da nam prikaže rasizam ranog Holivuda.
Dobar deo filma je rezervisan za montaže koje prikazuju običan/užurban dan u ranom Holivudu ili scene koje detaljno opisuju neočekivane komplikacije sa snimanja. Pojedine sekvence ostavljaju utisak jedva kontrolisanog haosa sa elementima komedije ili istinski uznemirujućeg terora. Sve što gledamo je dodatno osnaženo prvenstveno energičnim nastupom Margo Robi i njenim odličnim prikazom samouništenja, Pitovim prefinjenim prikazom zvezde koja se polako ruši i Kalvinim šarmom kao momak koji dobije sve što želi i zažali svaki trenutak toga.
Moram priznati da su pojedine scene zaista zapanjujuće, a tu pre svega mislim na prvi radni dan Neli Laroj i na snimanje bitke na Džekom filmu. U prvom slučaju Neli dokazuje svoju harizmu i talenat na improvizivanom filmskom setu kada skoro celodnevni trud i energija rezultiraju jednim jedinim trenutkom prave očaranosti na ekranu. U drugom slučaju Džek pokazuje oštroumnost za pregovore i predviđanje budućih filmova koje sigurno neće videti uživo, dok se ostatak filmske ekipe bori sa polomljenim kamerama, suncem koje zalazi i izostankom bilo kakvih bezbednosnih propisa na setu.
Ovom filmu nedostaje fokus ili bilo kakav uvid u moć filmova i opasnostima Holivuda koji već nije istražen toliko puta. Sama radnja je više serija scena nego kohezivan narativ što znači da, iako svaki od likova poseduje svoj momentum, malo toga je bitno u celokupnom filmu – Neli postaje sve više problematična za saradnju i upada u kockarske dugove, Mani postaje organizator na setu i odlučuje da joj pomogne, dok Džek polako postaje relikvija prošlosti.
Sve ovo se odvija na uglavnom predvidljive načine, osim nekoliko netipičnih i diskutabilnih filmskih izleta poput scena sa likom koga glumi Tobi Megvajer. To uključuje ambiciozno finale koje pokušava da bude i cinično u pogledu toga kako Holivud gazi preko svih u cilju održavanja biznisa, ali i da ostane privrženo i da to razume i podržava. Na samom kraju Mani je u suzama jer se sve završilo i sa osmehom jer se sve dogodilo, a tako klišeirano osećanje je u skladu sa ostatkom centralnih ideja filma – Babylon ima neke svoje vrhunce, ali završnica pokazuje nesposobnost scenarija da u potpunosti iznese svoju težinu. – (Babylon)
Imao sam velika očekivanja od ovog filma i moram priznati da sam ostao razočaran, čak neće završiti ni na mojoj listi 15 najboljih filmova iz prethodne godine. Kada se sve sabere i oduzme rekao bih da se sastoji od sat vremena briljantnog filma i dva sata neublaženog nereda i haosa. Tokom haotična tri sata trajanja sam imao utisak da autor nema jasnu predstavu kuda sve ovo vodi, a ona zbunjujuća montaža na samom kraju je to i potvrdila – činjenica je da je ovo filmsko iskustvo koje se neće tako lako nadmašiti, ali ga to ne čini ni koherentnim, a kamoli sjajnim i vrednim preporuke. – (Babylon)
Babylon je ambiciozna epska drama u kojoj Demijen Čezel odaje počast magiji filmova i ranom Holivudu – prenatrpani, haotični spektakl koji ima neke briljantne momente i odlične glumce, ali u kome je teško zaista uživati. – (Babylon)
