No Sudden Move (2021) – Recenzija

0
7816

No Sudden Move je krimi-triler

No Sudden Move je krimi-triler koji je režirao Stiven Soderberg, dobitnik Oskara za film Traffic koji stoji, između ostalog, iza franšize Ocean’s, filmova o Če Gevari i odlične serije The Knick. Za scenario je bio zadužen Ed Solomon, najpoznatiji po svom radu na Men in Black i Now You See Me. Film je imao premijeru na festivalu u Tribeki i stigao je na servere HBO Max prvog jula.

Radnja filma je smeštena u Detroit 1954. i prati grupu sitnih kriminalaca Kurta (Don Čidl), Ronalda (Benisio del Toro) i Čarlija (Kieran Kalkin) koji su angažovani da od računovođe Meta (Dejvid Harbur) ukradu ono što misle da je običan dokument. Kako to obično biva, naizgled jednostavan plan polazi naopako i oni kreću u akciju kako bi pronašli ljude koji su ih unajmili i sa kojim tačno razlogom. Tokom akcije će se susresti sa brojnim sumnjivim tipovima, a u korist im ne ide što su Kurt i Ronald ucenjene glave od strane lokalnih mafijaša.

Naravno, ovaj opis predstavlja samo osnovu zamršene narativne strukture sa specifičnim tempom karakterističnim za Soderberga, koji je old school krimiću smeštenom u pedesete neočekivano pridodao društvenu samosvest karakterističnu za moderne filmove. Sve vrvi od sumnjiivih tipova sa zgužvanim starinskim odelima i sa šeširom, dok neupadljivo uz zvuke bi-bap džeza prenosi socio-kulturni kontekst i neizbežne promene sa kojima se suočava Detroit – u pozadini kriminalnih poslova je film o međurasnim odnosima, industriji i politici.

no sudden move

Film poseduje dosta sitnih detalja koji utiču na samu radnju kao što su suptilne rasne tenzije između Kurta i Ronalda, kao i činjenica da Ronald u svakoj sceni pije. Jednostavan kriminalni posao koji kreće po zlu se razvija u nekoliko podzapleta koji pune narativ i čine da naša pažnja bude okupirana svake sekunde. Na taj način je radnja pomalo zbunjujuća i prilično zamršena, ali nam zapravo to ne smeta toliko jer impresivna glumačka postava diže film na viši nivo i ostavlja nam da nagađamo kome da verujemo i ko će preživeti.

Prvo sam pomislio da nešto nije u redu sa snimkom koji sam gledao, ali ispostaviće se da je Soderberg svesno koristio tzv. ultraširoki fisheye objektiv koji snima jaka vizuelna izobličenja namenjena stvaranju široke panoramske ili hemisferične slike. Nije mi baš jasna svrha ovog izbora, naročito što se radnja uglavnom dešava u zatvorenom prostoru – možda je hteo da evocira nostalgičnu prošlost, ali moram priznati da mi je više smetalo nego što mi je bilo zanimljivo.

no sudden move

Film se bazira na Kurtovom i Ronaldovom odnosu koji moraju sarađivati iako ne veruju jedan drugom i poseduje nekoliko komičnih scena, ali se sve nekako odvija pravolinijski da bi bio dobra misterija i nema postojane trke sa vremenom da bi bio dobar triler. – (No Sudden Move)

Impresivno mi je bilo što je radnja koja uključuje pretnje smrću, batine i nekoliko pucanja u glavu upakovana kao da gledamo nešto savršeno bezbedno jer se u nijednom momentu nije osećala teška atmosfera neizbežnog nasilja. Prava zabava ovog filma leži u gledanju nastupa i interakcija između sjajnih glumaca, ali verujem da to mnogima neće biti dovoljno. – (No Sudden Move)

No Sudden Move je film u kome Soderberg kombinuje old school krimić iz pedesetih sa modernim osećajem društvene samosvesti i svojim karakterističnim stilom, ali i pored impresivne glumačke ekipe konačni utisak koji ostavlja je – ništa posebno. – (No Sudden Move)