Being the Ricardos je američki biografski film
Being the Ricardos je američki biografski film koji je napisao i režirao Aron Sorkin, nesumnjivo jedan od najboljih scenarista današnjice koji je nagrađen Oskarom za film The Social Network i koji je debitovao u režiserskoj stolici u svom prošlom filmu The Trial of the Chicago 7. Film je producirala kompanija Amazon koja ga je nakon kratke bioskospe distribucije smestila na servere Amazon Prajma pre dva dana.
Radnja filma prati burnu nedelju u životima Lusil Bol (Nikol Kidman) i Desija Arneza (Havijer Bardem), bračnom paru koji je početkom pedesetih godina prošlog veka imao svoj megapopularan, revolucionaran televizijski sitkom I Love Lucy. Ova radna nedelja neće biti rezervisana samo za snimanje jedne od epizoda jer se par suočava sa nizom kriza koje uključuju glasine o Desijevom neverstvu, kongresnu istragu o Lusilinoj povezanosti sa komunistima, kao i njenom trudnoćom koja bi mogla dovesti do propasti serije jer je u to vreme prikaz trudnice na televiziji predstavljao kulturni tabu.
Aron Sorkin nam u svom scenariju pruža dosta toga. Pre svega dobijamo uvid u kompleksnu romantičnu i profesionalnu vezu ovog para i razloge zbog kojih je njihov brak postao tako napet. Predstavlja nam mehaniku produkcije nedeljne humorističke serije, vodi nas u sobu za pisce koji su radili na dijalozima i pratimo sukobe i momente inspiracije koji se dešavaju u kreativnom procesu. U nekoliko scena flešbekova nam pruža bitnije detalja iz Lusiline biografije, a u pozadini imamo političku paniku iz doba hladnog rata u kojoj je klima straha i sumnje mogla da usmeri svoju pažnju na bilo koga sa nesagledivim posledicama.
Iako se bavi ljudima koji su postali komične ikone svog vremena, ovaj film nije previše smešan i glumci nemaju priliku da nam pokažu zbog čega su njihovi likovi bili toliko popularni zbog svoje komedije. Verujem da u tome leži Sorkinova poenta da je pravljenje dobre komedije težak posao, naročito dok se iza kulisa dešavaju politički skandali i bračna nezadovoljstva. Iako Lusil relativno veruje svom suprugu i što Desi ima svoja objašnjenja, upravo su bračni problemi pokretačka pitanja ovog filma. Što se tiče ekipe koja je radila na seriji, rukovodilaca TV mreže i sponzora, oni bi se komotno mogli smestiti u zaseban film.
Volim Sorkinove scenarije zbog njegovih brzih dijaloga i opširnih monologa koje upotpunjuje tehnikom pripovedanja walk and talk. Ove sekvence se sastoje od pojedinačnih snimaka dužeg trajanja koji uključuju više likova učesnika u razgovoru dok se kreću kroz set, a likovi ulaze i izlaze iz razgovora dok se snimak nastavlja bez ikakvih rezova. Međutim, Being the Ricardos predstavlja klasičan slučaj filma koji želi da kaže dosta toga, ali u kome autor ne uspeva da pronađe način da ispriča kohezivnu priču unutar ove gomile ideja, likova, međusobnih odnosa i namera. – (Being the Ricardos)
Sorkin kao reditelj nema toliku reputaciju kao scenarista i u ovom filmu demonstira i odlična i slabija rešenja. Recimo, nije mi se dopalo jer je u nekoliko scena koristio starije verzije određenih likova koji pričaju o događajima iz sopstvene perspektive, što prilično nepotrebno odvlači pažnju. Sa druge strane, dopalo mi se što je koristio crno-belu tehniku kako bi predstavio Lusilin kreativni proces u kome prepravlja određene scene ili rečenice iz dijaloga. Nikol Kidman je pretrpela određene kritike zbog toga što ne liči na Lusil Bol, ali je ona ovde i više nego dobra, mada mi je najbolji JK Simons koji u karijeri nikada nije ostvario neupadljiv nastup. – (Being the Ricardos)
Being the Ricardos je složen biografski rad o bračnom paru televizijskih ikona u kome Aron Sorkin ponovo demonstira svoj talenat za prodorne, brze, hiperintelektualne dijaloge – relativno zabavan film sa previše nepovezanih delova koji ne uspevaju da formiraju jedinstvenu, kohezivnu celinu. – (Being the Ricardos)
