Film je premijerno prikazan na festivalu Sundance 21. januara, a u bioskopsku distribuciju je pušten drugog juna posredstvom kompanije A24.
Past Lives je romantični dramski film napisan i režiran od strane Selin Song u njenom autorskom debiju.
Film istražuje složene emocije koje nastaju kada se dvoje starih poznanika ponovo povežu dok se suočavaju sa izborima koje su napravili u svojim životima i mogućnostima onoga što je moglo ili što bi moglo biti.
Početak filma nas smešta u Južnu Koreju i pratimo dvoje dvanaestogodišnjaka Na Jung i Hae Sunga koji idu u isti razred i koji dele pubertetske simpatije.
Zaplet nastaje kada porodica Na Jung emigrira u Kanadu, ona postane Nora i izgubi kontakt sa drugarima iz Koreje.
Dvanaest godina kasnije sticajem okolnosti njih dvoje ponovo stupaju u kontakt i uspostavljaju komunikaciju kao da se nikada nisu razdvajali.
Vidimo kako razgovori postaju rutina, smanjuju se, a odnos postaje nešto više od svakodnevnih poziva, samo da bi se razređivao jer svako od njih ima druge planove i nijedno ne može tačno reći šta želi…
Past Lives je film sa višestrukim kontradikcijama. Strpljiv je i gotovo opušten u tempu svojih scena, prikazujući male trenutke u životima dva lika i njihovog odnosa.
Sa druge strane i relativno gledano, film takođe ubrzava svoj narativ jer nam pruža osećaj prolaska 24 godine u tim životima tokom sto minuta trajanja.
Past lives radnja filma
Film je romantičan jer se radi o vezi koja nekako i uprkos svim preprekama traje i ostaje duboko osećana više od dve decenije, ali priča je takođe fundamentalno pragmatična jer razume da veze i emocije naše mladosti pripadaju tom periodu – svaki put kada se nostalgično sećamo nečega ili nekoga, to znači da smo postali stariji, zreliji i, nadamo se, mudriji u vezi tih vremena, mesta i osećanja.
Međutim, postoji još jedna kontradikcija u svemu tome – takva sećanja uvek su sa nama, čak i kada pripadaju prošlosti.
Postojala su tada, ali na neki način i dalje postoje sada. Verovatno će uvek postojati negde u kutku uma i u dubokom mestu srca i nema ništa što bilo ko može učiniti u vezi sa time.
Ovo je priča o dvoje ljudi koji žive sa tom vezom i (što je važno, ne zbog neke slučajne igre sudbine već putem odlučujućih postupaka) unutar te veze, daleko nakon tačke kada je ona trebala izbledeti iz sećanja.
Uzajamna simpatija dvoje dvanaestogodišnjaka ili odnos između dvoje ljudi u ranim dvadesetim godinama koji žive na različitim delovima sveta nije ljubav u klasičnom smislu, ali se u tim posebnim trenucima sigurno mora činiti kao ljubav. Međutim, ti trenuci ne traju zauvek.
Past lives recenzija
Priča počinje aktom posmatranja ljudi od strane nekih nevidljivih gostiju u baru. To smo zapravo mi jer vidimo, ali ne možemo čuti kakav se razgovor odvija između Nore (Greta Li) i Hae Sunga (Teo Ju) u pratnji trećeg čoveka (Džon Magaro) u baru u Njujorku u ranim jutarnjim satima. Jesu li par? Jesu li turisti koji posećuju grad? Kako se ovaj drugi tip uklapa u sve to?
Misterija je očigledno postavljena u ovoj uvodnoj sceni. Međutim, snaga priče, razvoj ovih likova i priroda ovih odnosa leži u tome sa koliko nas dubokih pitanja Song ostavlja, čak i nakon što njen film odgovori na ona najočiglednija i naizgled važna.
Mladi Hae Sung puno priča o svojoj drugarici, ali zapravo ne izražava svoja osećanja prema njoj na direktan način.
Ovaj film je ispunjen takvim malim detaljima, kao što je to da se devojčica oseća dovoljno prijatno da plače pred Hae Sungom.
Tek retrospektivno, uz mudrost koju se nadamo da ćemo steknuti, ti detalji otkrivaju sliku između redova i reči koje ostaju neizgovorene u ovoj priči, kao što je trenutak kada i pred kim Nora na kraju ponovo zaplače.
Ne bi trebalo da iznenadi činjenica da, nakon što se sretnu više od dvaseset godina nakon poslednjeg puta kad su se videli, Nora i Hae Sung zadržavaju tu laku vezu, taj poznati način međusobne komunikacije i taj izraz kajanja i možda mrvicu čežnje kad im se pogledi susretnu.
Kamera ih jednostavno posmatra kako obilaze grad i nadoknađuju propušteno u životu, istovremeno ispravno verujući glumcima, uz pozadinu kinematografije koja izgleda kao razglednica, da izraze i fizički dočaraju dve decenije zadržavanja osećaja – to je osećaj koji ni jedno od njih sasvim ne razume i koji nijedno od njih nije imalo priliku da istraži.
Ako ovo čini da film ide u određenom pravcu, jeste, ali i nije.
Daje nam osećaj romantike, naravno, jer je to skoro nemoguće izbeći, s obzirom na hemiju između glumice koja vešto prikazuje način na koji Nora balansira vrstu prijateljske diplomatije i zbunjenih osećanja koja ima prema Hae Sungu i glumca čije lice služi kao ogoljeno sredstvo ranjivosti, tuge i usamljenosti.
Past Lives konačna ocjena
Neočekivana strana priče je taj treći čovek iz uvodne scene u baru. To je Artur, lik koji deluje kao suvišan u celoj naraciji sve dok se ne pojavi scena u kojoj otvoreno prepoznaje sebe u toj ulozi.
U tom trenutku shvatamo da autorkina priča, kao i njeni likovi, nije ni blizu tako jednostavna i linearna kao što bi moglo da izgleda na površini, a to se potvrđuje zaista savršenom završnom scenom.
Past Lives je iskreno osećajan romantični film koji je strpljiv sa svojim likovima i njihovim emocijama – rezonantna, intimna priča koja se odvija prirodno i koja kvalitetno ispituje čežnju, povezanost i izbore koji čine život.
Moja konačna ocena: 8/10
PREPORUKA
- Netflix objavio preostali raspored filmova za 2022. godinu!
- Squid Game online sa prevodom
- Najbolji filmovi 2021. godine
- Najbolji mini mobiteli u 2022.
- 9 Genijalnih starih filmova
- Top 5 filmova Shije LaBeoufa (bez Transformera)
- 7 SF romantičnih filmova koje vrijedi pogledati
