The Many Saints of Newark recenzija
O kvalitetu, uticaju i popularnosti serije The Sopranos koja je unela revoluciju u svet televizijskog programa nema potrebe trošiti reči. Kao i velika većina ljudi koji su je gledali, i ja sam bio među onima koji su se iznenadili i obradovili što kreator serije Dejvid Čejs snima film The Many Saints of Newark koji prati dešavanja pre onih koja smo gledali u seriji, odnosno radnja je smeštena u 60-e i 70-e godine prošlog veka. Film je premijerno prikazan na Tribeka festivalu, a prvog oktobra je stigao u bioskope i na servere HBO Max-a.
Iako se film reklamirao kao A Sopranos Story i suprotno očekivanjima mnogih, protagonista filma nije mladi Toni Soprano nego njegov ujak Diki Moltisanti (Alesandro Nivola), otac Kristofera Moltisantija. Početak filma je smešten u 1967. godinu, u turbulentni period Njuarka kada su se rivalski kriminalci počeli suprotstavljati porodici Di Meo. Diki ima veliki uticaj na svog nećaka Tonija (Majkl Gandolfini) i trudi se da balansira između profesionalnih i ličnih problema i obaveza. Sve ono što gledamo itekako utiče na Tonija koji je u formativnim godinama – on prati šta ljudi oko njega govore i rade i polako shvata na koji način to utiče i može uticati na njegov život.
Priča u filmu se odvija nekoliko decenija pre priče u Sopranovima i većina likova se pojavljuje kao mlađa verzija sebe, dok su tu neki koji su umrli pre dešavanja u seriji, ali čije je postojanje na neki način uticalo na nju (npr. Džoni Soprano). Počevši od uvodne scene, kada čujemo naraciju poznatog glasa, jasno je da je ovaj film pre svega namenjen ljudima koji su gledali seriju, koji razumeju ove likove, priču i način na koji se ovi događaji iz prošlosti uklapaju u narativnu i tematsku pozadinu serije.
Međutim, film mogu gledati i oni koji nisu gledali Sopranove. U suštini, scenario predstavlja kriminalističku priču o gangsterima koji se bave porodičnim obavezama i poslovnim problemima u periodu kada su se afro-amerikanci počeli boriti za svoja prava i svoje „parče kolača“, pa je grad bio prepun društvenih nemira. Priča poseduje nekoliko zapleta, među kojima je svakako najbitniji uspon mladog crnog kriminalca Harolda (Lesli Odom Jr) koji odlučuje da je dosta bilo da radi za Dikija i da je vreme da preuzme stvari u svoje ruke.
Protagonista filma Diki Moltisanti je povezan sa klanom Soprano koji vode Džoni i njegov brat Džunior, a Džonijev sin Toni je naročito važan jer će kasnije postati centralni lik serije. Iskreno, mislio sam da će priča u ovom filmu pripadati njemu, odnosno da ćemo sve gledati iz Tonijeve perspektive. Ispostaviće se da je Toni mnogo više neaktivan sporedni lik u svim dešavanjima i sukobima u scenariju i verujem da će to razljutiti većinu gledalaca koji su na osnovu promotivnog materijala očekivali drugačije. Mladog Tonija Soprana glumi Majkl Gandolfini, sin Džejmsa Gandolfinija, i to prilično dirljivo i efektno. – (The Many Saints of Newark)
Očekivano, scenario poseduje dosta replika ili detalja koji će ljubitelji serije lako prepoznati ili smestiti u kontekst, kao kada Poli ukrade televizor pre sahrane, kada Džunior padne na stepenicama ili kada Livija shvati da jednostavno, koliko god se trudila, ne može biti dobra majka. – (The Many Saints of Newark)
Kao i u seriji, oseti se atmosfera preteće propasti, kao da su likovi zarobljeni u neprekidnom ciklusu problema i izdaje i postoji vešt balans između humora i ekstremnog nasilja. Bilo bi apsudrno očekivati da film popuni sve „praznine“ serije, što eventualno može značiti da ćemo dobiti još neki ovakav film. – (The Many Saints of Newark)
The Many Saints of Newarkje vrlo dobra gangsterska priča i film koji dokazuje da je privlačnost dobro poznatih likova i dalje jaka, iako pruža samo mali deo emocionalne dubine i moralne složenosti Sopranovih. – (The Many Saints of Newark)
moja konačna ocena: 7/10