Nine Days je odličan film iz 2020. godine koji ne smijete propustiti.
Nine Days je film o kome se dosta pričalo u prethodnom periodu, pre svega zbog toga što je nakon skoro godinu i po dana od premijere na festivalu Sundance napokon stigao pred bioskopsku publiku.
Reč je o kombinaciji drame i fantazije koju u svom debitantskom dugometražnom radu potpisuje japansko-brazilski filmaš Edson Oda, cenjeni umetnik sa nagrađivanim kratkim filmovima i muzičkim spotovima. Kako sam kaže, filmovi koji su ga inspirisali za ovaj rad su japanski After Life i The Tree of Life Terensa Malika.
Nine Days recenzija
Protagonista filma je Vil (odlični Vinston Djuk) koji dane provodi u kući usred pustinje. U njegovoj dnevnoj sobi se nalaze desetak starih katodnih televizora na kojima prati svakodnevne scene iz života ljudi čije je duše poslao na Zemlju. Zaplet nastaje kada jedan televizor ostane bez signala, što znači da je jedan subjekt preminuo i da ostavlja slobodno mesto za novu dušu na Zemlji. Uskoro se pojavljuje nekoliko kandidata (nerođenih duša) koje kroz devet dana Vil testira da bi utvrdio da li imaju sposobnosti dostojne života.
Vil je tih i povučen čovek koji gleda u ekrane, snima video-kasete, vodi beleške i taj proces ponavlja svakodnevno iznova i iznova. Jedna od kandidatkinja je slobodoumna Ema (Zazi Bitz) koja se razlikuje od ostalih i koja će naterati Vila da se suoči sa sopstvenim egzistencijalnim izazovom. S obzirom da je Vil iskusio život na Zemlji, njena pojava i pitanja će mu pružiti neočekivanu snagu i primoraće ga da se obračuna sa sopstvenom prošlošću. U tome će mu pomoći saradnik Kjo (Benedikt Vong), duša koja nije iskusila život.
Pustinja je neka vrsta limba koja je za nerođene duše predživot, dok je za ispitivače kao što je Vil zagrobni život u kome ima zadatak da prati iskustva duša kojima je data prilika da žive. Autor je za relativno kratko vreme uspeo da od Vila i njegovih ispitanika napravi potpuno formirane ljude – poseduju svoja uverenja, svoje poglede na svet i pojam postojanja, svoju specifičnu unutrašnju ličnost sa svojim osećajima i emocijama. Upravo zbog toga različito odgovaraju na Vilove testove i imaju različite okidače za sreću ili bes.
Osnova priče je inventivna i veoma jednostavna – imamo čoveka koji nam je zagonetka, nekoliko televizora i kuću u beskrajnoj pustinji. Iako postoji potencijal za detaljnije istraživanje same lokacije ili principa odabira duša, autor se bavi ozbiljnijim, egzistencijalnim stvarima kao što su poreklo i osnovni elementi svesti ili duše ili pojmovi morala i etike. Imamo priliku da pratimo ljude koji osećaju da nisu deo sveta i da istražujemo šta u suštini predstavlja dobar život, odnosno šta znači biti dobar čovek.
U ovom filmu nema nekih elemenata koji bi poremetili minimalistički koncept, tako da smo ostali uskraćeni za tradicionalni zaplet koji uključuje neki eksplicitni sukob između duša ili duša protiv sistema koji je na snazi, što je za svaku pohvalu. Sve što gledamo pruža neosporan osećaj filozofske, psihološke i emocionalne snage i, iako se bavi metafizičkim i duhovnim temama, u potpunost je smešteno u realizam. Sve na površini ovog filma ostaje jednostavno, od priče do estetike, ali složenost proizilazi iz toga što nas je autor ubedio da Vil i ove duše zaista postoje.
Nine Days je empatična alegorijska fantazija sa zanimljivim konceptom i umetnički film namenjen ozbiljnijoj publici koji dopušta svojim likovima da dišu i da nam poruče da tražimo egzistencijalnu lepotu u najsitnijim detaljima života.
PREPORUKA
- Squid Game online sa prevodom
- Najbolji filmovi 2021. godine
- Elvis (2022) – Recenzija
- Mladi papa / The Young Pope (2016)
- Bludnice treća sezona odlične serije
